subota, 1 oktobra, 2022

Živimo u mafijaškoj državi

Slične objave

Podeli

Razgovori na Forumu – Slobodan Ružić, advokat

“Smatram da je čoveku najpreča sloboda, da živi od svog rada i da ne zavisi od gospodara”.

Razgovarala: Olivera Ježina

Zastupnik ste porodice ubijenog novinara Slavka Ćuruvije, prvostepena presuda je ponovo doneta, šta bi smo mogli dalje da očekujemo u ovom slučaju?

„Ovo je pretposlednji stepenik, više ne može da se vrati presuda, stranke imaju pravo da podnesu žalbe odnosno tužilac i branioci. Podsetiću da je tužilac prošli put podneo žalbu na kompletnu presudu iako je bilo uobičajeno da podnese žalbu samo na kaznu. Nadam se da on to neće učiniti ovaj put, jer bi na taj način poslao signal da on praktično misli da sa presudom nešto nije u redu. Mislim da je u presudi sve u redu i da nisu osuđeni nevini ljudi,  očekujem da će Apelacioni sud, koji sada mora da donese konačnu odluku, potvrditi ovu presudu“.

Zašto je suđenje trajalo ovoliko dugo i zašto nakon dvadesetjedne godine nalogodavci nisu pronađeni?

„Mislim da se dobro zna ko su nalogodavci, mada oni nikada zvanično neće biti detektovani. U završnoj reči na suđenju sam rekao „Da sam siguran da je nalogodavac ovog ubistva Slobodan Milošević“. To sam i dokazao, on je već u jednoj presudi, onoj za ubistvo Ivana Stambolića označen kao nalogodavac. To je i dokazano u tom predmetu. Svi elementi pokazuju da je on jedina osoba koja je mogla da naredi tako nešto, obzirom da je ubistvo izvršeno od strane državnih službenika, jedini ko je imao takvu moć i vlast je bio Milošević. Što se mene tiče to pitanje je rešeno. Nažalost, jedina osoba koja to može zvanično da potvrdi je Radomir Marković, ali on to ne želi da uradi“.

Kao i većina građana, smatram da MUP ne radi svoj posao onako kako treba: Slobodan Ružić (foto: portalforum.rs)

Kako ocenjujete rad Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP)?

„Kao i većina građana, smatram da MUP ne radi svoj posao onako kako treba. Svima je jasno da živimo u mafijaškoj državi, da postoji očigledna sprega između politike i kriminala, postoje organizovane kriminalne grupe koje su pod direktnom ingerencijom vrha vlasti. Ne postoji ni jedna akcija MUP kojom je neka velika orgnizovana grupa uhapšena i procesuirana. Oni hapse samo male grupice i to se vidi kroz makretinško pokrivanje ovakvih akcija. Kroz Srbiju dnevno prođe i do hiljadu kilograma heroina. Uporedite godišnje izveštaje MUP koliko se ove droge u tom periodu zapleni i biće vam jasno kako funkcioniše MUP“!

Kako izgleda borba protiv takozvane „hidra službe“ koja ima svuda svoje saradnike?

„Ta borba ne postoji. Mislim da je bilo neophodno već nakon petog oktobra da se uradi ono što je bilo urađeno u svim istočnoevropskim zemljama, a to je da se rasformira Služba državne bezbednosti, da prestane da bude politička policija i postane obaveštajna služba kao što je slučaj svuda u svetu. To nije urađeno, kadrovi u toj službi menjaju se samo po odlasku u penziju, ti ljudi su oduvek isti, oni menjaju gospodare i njima ostaju verni“.

Ima li onda smisla boriti se?

„Naravno da ima. Ali da bismo se borili efikasno protiv toga potrebno je da se promeni vlast pošto je očigledno da ljudi koji su sada na vlasti su baštinici politike iz devedesetih godina i od njih to ne možemo da očekujemo. Platon kaže Da čovek prvenstveno mora da vlada sobom da bi mogao da vlada državom, a bojim se da kod nas to nije slučaj“.

Svojevremeno ste izjavili da biste abolirali Radeta Markovića pod uslovom da kaže sve što zna, da li bi to pod bilo kojim okolnostima bilo moguće?

„Naravno da bi bilo moguće, mada kako vreme prolazi to postaje sve manje moguće izvesti. Mislim da je na početku rađeno na tome, da je on hteo nešto o tome da ispriča, međutim verovatno je pod uticajem pretnji od toga je odustao. On je jedini živ koji zna šta se događalo i smatram da bi bilo u najvišem interesu javnosti i pravde da se sa njim napravi nekakav dogovor. Da li je to moguće ja ne znam“.

Zašto predmet ubistva Slavka Ćuruvije ima istorijski značaj?

„Iz više razloga. Prvi je taj što se radilo o novinaru i vlasniku privatnih medija i novinari bi trebalo da budu zaštićeni kao beli medvedi jer obavljaju posao koji je od opštog interesa. Ako taj posao radite u strahu, verovatno ga nećete obavljati kako treba. Mislim da je Slavko Ćuruvija bio jedan od tih ljudi i da je zbog toga izgubio glavu. On je po mom mišljenju tada počeo da pokazuje i političke ambicije, mislim da vladajuća porodica to nije mogla da podnese, naročito obzirom da se zna da je on imao poseban odnos sa Mirijanom Marković, da su bili u svađi. Lično smatram da su bili i lični razlozi među onima kada je doneta odluka da on bude ubijen“.

Mislite li da srpsko društvo može da se suoči sa zločinima počinjenim u njegovo ime?

„Teško pitanje. Siguran sam da se društvo promenilo od devedesetih godina zbog toga što smo mi tada imali ozbiljnu opoziciju, veliku grupu nezavisnih intelektualaca koji su znali šta je potrebno da bismo ostvarili demokratizaciju ovog društva. Sada kada je to društvo veoma dugo pod uticajem strahovite propagande koja dolazi sa vrha, čini mi se da je sve manje ljudi koji su spremni da se bore za demokratiju i nisam optimista po tom pitanju“.

Novinari bi trebalo da budu zaštićeni kao “beli medvedi” jer obavljaju posao koji je od opštog interesa: Slobodan Ružić (foto: portalforum.rs)

Da li u našem društvu pobeđuje strah?

„ U našem društvu je odavno pobedio strah. To se vidi iz onoga što sam prethodno pominjao. Sve manje ljudi želi da se liši sopstvenog komfora. Znate i sami da se, ukoliko želite da postignete promene u društvu koje je u velikoj meri totalitarno, morate izložiti nekoj vrsti opasnosti. Ne mora se raditi isključivo o opasnosti u kojoj vam je život ugrožen, nego i posao, porodica i slično. Mi smo društvo okovano strahom. Ne možemo zbog svega toga da se poubijamo, čovek treba da se bori protiv toga, svako za sebe valjda zna šta su mu prioriteti. Smatram da je čoveku najpreča sloboda, da živi od svog rada i da ne zavisi od gospodara.“

Autocenzura u pravosuđu? Da li je ona danas jača nego u vreme socijalizma?

„ Jača je danas, iz razloga što je u socijalizmu postojao jedan organičeni deo u koji niste smeli da se petljate, radi se o delu koji se odnosioo na Josipa Broza Tita i na samoupravni socijalizam. To je bila jedina stvar koja se ne dira, dok je sve ostalo bilo manje ili više onako kako i treba da bude. U pravosuđu su radili ljudi koji su stručni, koji znaju da rade svoj posao, danas je situacija drugačija. Kako su se menjale političke garniture (tu ne ubrajam samo trenutnu vlast već i one prethodne i naše posle petog oktobra. Podsetiću na onu sramnu reformu pravosuđa iz 2009. godine. Među sudije i tužioce se uvukao strah, koji ne sme da postoji u ovoj profesiji jer onda nećemo dobiti odgovarajuće i pravedne sudske odluke.

Korupcija koja postoji u pravosuđu je najčešće karijerne prirode: Slobodan Ružić (foto: prtalforum.rs)

Verujem da se to može promeniti, trenutno ne, jer je društvo okovano strahom ali ukoliko bi došlo do demokratskih promena verovatno bi se i na ovom polju stvari promenile. Trenutno o pravosuđu građani često misle da je novac vladajući faktor, ja mogu odgovorno da tvrdim da to nije slučaj. Korupcija koja postoji u pravosuđu je najčešće karijerne prirode, Da bi napredovali ljudi znaju kakve se odluke od njih očekuju I to funkcijoniše na taj način. Ima i nepotizma, to je kod totalitarnih društava normalno.“

Kako gledate na građansku opciju koju zastupa Građanski demokratski forum?

„ To su svetlo u ovom mraku. Nadam se da će ta svetla da se pojačavaju, a da bi do toga došlo treba biti uporan. Mislim da GDF nije jedini da postoji još nekoliko malih uruženja koja dele ista uverenja i to mi daje nadu da cela stvar nije izgubljena. Nadam se da ćemo jednog dana, koji nije tako daleko, ponovo krenuti iz početka ali da ćemo se vratiti u grupu demokratskih zemalja“.

Kako vidite Srbiju u narednih godinu dana?

„Za godinu dana je vidim istu kao i sada. Ne mislim da će se nešto bitno promeniti u aprilu naredne godine kada su zakazani izbori. Čini mi se da isto kao kod Miloševića koji je vladao od 1987. do 2000. godine, svemu postoji rok trajanja, tako i ovom režimu. Nažalost nisam optimista da će taj kraj doći u aprilu naredne godine“. (Priredila Milena Markov)